Biljka Anis potiče iz Egipta i Male Azije. Zbog aromatičnog mirisa još u srednjem veku uzgajanje ove biljke se proširilo na srednju Evropu i od tada Anis se nalazi kao cenjen začin u mnogim prefinjenim poslasticama i drugim jelima.
Povoljan uticaj Anisa na ljudski sistem za varenje bio je poznat i u doba Rimljana pa su se poslastice sa ovim začinom posluživale na kraju bogatog obroka, kako bi se sprečile eventualne probavne smetnje.
Kako neke stvari vekovima ostaju nepromenljive tako je i Anis do danas zadrzao svoju popularnost kao najefikasniji prirodni lek za lečenje organa za varenje.
Anis se prvenstveno preporučuje za otklanjanje žgaravice i mučnine, zatim, deluje protiv nadimanja, gasova i grčeva u stomaku. Olakšava varenje hrane i to ukoliko se konzumira na kraju obroka.
Lekovitost Anisa u najvećoj meri dolazi iz njegovog eteričnog ulja. Anisovo ulje ima povoljan uticaj na organe za disanje, mušku potenciju, centralni nervni sistem, otklanja nesanicu, podstiče cirkulaciju, jača srce i želudac. Blagotvorno deluje i na ženske hormone tako da reguliše neurednu menstruaciju.
Anis je jedan od najcešće upotrebljavanih sastojaka raznovrsnih čajeva protiv nadimanja i gasova. Nalazi se u mnogim čajnim mešavinama za kašalj i bronhijalnu astmu. Čaj od Anisa dobro će doći i dojiljama jer pospešuje lučenje mleka.
U kuhinji i u lekovite svrhe upotrebljavaju se semenke anisa koje mogu biti cele, izgnječene ili samlevene.
Za pripremu čaja najbolje je prethodno malo nagnječiti seme pa ga preliti kipućom vodom. Na 2 dl vode obično ide oko 1/2 kafene kašičice anisa. Nakon toga potrebno je sačekati 15-tak minuta, procediti i piti dok je topao.
Seme anisa se može kombinovati i sa drugim čajevima u lekovite svrhe ili samo radi arome, kao što se eterično ulje anisa često dodaje likerima a najpoznatiji medju njima je liker Anissete, koji povoljno deluje na bronhije, pa pomaže u lečenju bronhitisa i bronhijalne astme. Osim toga suzbija grčeve u stomaku.
Grickanje semenki anisa zaustavlja štucanje.
