Bolest dolazi iz tanjira, jer je hrana puna aditiva

Količina aditiva u proizvodu
Bolest dolazi iz tanjira, jer je hrana puna aditiva

Profesor Staniša Stojiljković o dodacima hrani koji je čine ukusnijom: Iako postoje propisana ograničenja, na deklaracijama nije jasno naznačena količina aditiva u proizvodu

Slatkiši, čips, šunka, sirevi, pašteta, keks i drugi industrijski prehrambeni proizvodi uglavnom su puni veštačkih zaslađivača, boja, aroma i pojačivača ukusa. Ovi dodaci industrijsku hranu čine ukusnijom i na izgled primamljivijom, ali ukoliko se često unose, mogu da izazovu zavisnost. Ona se između ostalog manifestuje i tako što “prirodna” hrana, bez aditiva, postaje bezukusna, a kao prateća pojava javljaju se i problemi sa varenjem, respiratornim sistemom i neraspoloženjem.

Aditivima se industrijska hrana zapravo “konzervira” kako bi što duže ostala sveža i u ovim proizvodima su ograničene količine aditiva neophodne, pogotovo u kavijaru, tofu siru, ribi, morskim plodovima, pečenici…

Nije jasno naznačena količina aditiva u proizvodu
Profesor Staniša Stojiljković

Profesor Staniša Stojiljković, šef Katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu i sertifikovani predavač Međunarodnog udruženja za promociju i razvoj kvantne medicine Q UANTTES, +u oblasti ekologija organizma, kaže, u intervjuu za “Novosti”, da je najveći problem izračunati količinu aditiva koju unesemo tokom dana.

– Iako postoje propisana ograničenja, na mnogim deklaracijama nije jasno naznačena količina aditiva u proizvodu, već samo njihov naziv – kaže profesor Stojiljković. – Jedini način da proverimo količinu jeste da pročitamo “Pravilnik o dozvoljenim aditivima” i nađemo koja količina je u tom proizvodu zakonom dozvoljena. Zatim, u “Pravilniku o bezbednosti” treba da potražimo koja je dozvoljena količina tog aditiva po kilogramu mase osobe.

Koji su najopasniji aditivi u hrani i u kojim proizvodima ih ima najviše?

– To su veštačke arome, pojačivači ukusa, veštački zaslađivači, hormoni i antibiotici, kojih ima najviše u mesu. Tu se ubrajaju i veštačke arome i boje u slatkišima i slanim grickalicama. Ovi dodaci “varaju” naš neurotransmiterski sistem i čine ga “pohlepnim” prema toj vrsti hrane. Njih je najbolje potpuno izbaciti iz ishrane.

Koje zdravstvene probleme mogu da uzrokuju?

– Budući da postoji nekoliko hiljada aditiva, teško je nabrojati sve njihove loše strane. Kada jedemo hranu sa veštačkim zaslađivačima mozak dobija informaciju da jedemo slatku stvar i priprema enzime, hormone i bakterije za preradu. Kad ta hrana dospe u tanko crevo, ne može se preraditi supstancama koje je naš organizam stvorio. Zbog toga se stvaraju gasovi. Vinobran koji se koristi u sušenom voću, konditorskim proizvodima, nekim vrstama napitaka (najčešće vinu), izaziva problem sa respiratornim sistemom. Agresivnost kod dece često je izazvana prevelikom količinom konzervansa, pod nazivom natrijum benzoat.

Kako aditivi izazivaju zavisnost?

– Zavisnost najčešće izazivaju slatkiši, veštačke boje i arome. Zdrav organizam, kada su creva prazna, može da oseti blagu glad i da je trpi nekoliko sati bez problema. Ako je čovek naviknut na aditive, kad je gladan počinje da se trese i oseća vrtoglavicu. To znači da telo traži još hrane, umesto da pokrene eksploataciju energije iz rezervi.

Sadrži li i zdrava hrana aditive?

– Svaka hrana, bilo koje vrste, treba da bude bezbedna u toku skladištenja, transporta, prodaje i korišćenja. Zbog toga sadrži odgovarajuće aditive, poput konzervansa i antioksidanata. Sušeno voće se konzerviše natrijum-metabisulfitom ili kalijum-metabisulfitom, odnosno već pomenutim vinobranom. Dosta voćnih napitaka sadrži veštačke zaslađivače. Pržena riba sadrži zasićene masne kiseline, da ne bi oksidisala, odnosno “užegla”.

Da li je sadržaj aditiva obavezno naznačen na proizvodu ili se dešava da bude skriven?

– Često je tako. Recimo, ako soku od neprskane, hemijski netretirane šljive dodate konzervans, niste u obavezi da to naznačite na pakovanju džema koji je od tog soka napravljen. Na ambalaži može da piše da napitak ne sadrži šećer, već prirodni zaslađivač, ali ako pogledamo deklaraciju, videćemo da među sastojcima, takođe, postoji i veštački zaslađivač, hiljadu puta slađi od šećera.

JEDITE DOMAĆE

Možemo li uopšte da izbegnemo aditive u ishrani?

– Teško, ali trebalo bi koristiti domaću, a izbegavati industrijsku hranu. Slatkiše, testeninu, slane grickalice i sireve treba izbaciti iz ishrane ili ih što manje konzumirati. Ako je reč o ribi, šaran, recimo, ima manje estrogena od pastrmke. Piletina gajena na farmama sadrži dosta estrogena i antibiotika, i svakako nije zdrava.

ALERGIJSKE REAKCIJE ZBOG HISTAMINA

Koliko je zapravo štetna konzervirana hrana?

– Sva konzervirana hrana se termički tretira vodenom parom, na temperaturi koja obezbeđuje sigurnost što se tiče kompletne mikrobiologije. Međutim, ukoliko je sveža riba neadekvatno čuvana do momenta prerade, moguće da je samo tkivo ribe stajanjem stvorilo višak histamina, koji se ne može jednostavno termički uništiti. Zato se ponekada dešavaju masovne alergijske reakcije na ribu. Osim u ribi, histamin se u velikim količinama može nalaziti i u vinu, pivu, kiselom kupusu, sirevima, fermentiranim mesnim proizvodima i sojinim proizvodima. (Novosti)