Namirnice sa kalcijumom i vitaminom C pomažu u kontroli hipertenzije. Celer sadrži 3-n-butil-ftalid, supstancu koja daje aromu celeru i povoljno deluje na krvne sudove
Povišen krvni pritisak može da se kontroliše i održava u normalnim vrednostima pomoću terapije lekovima, međutim mnogobrojni su dokazi da promenom načina života, uvođenjem umerene telesne aktivnosti i vođenjem brige o ishrani dolazi do normalizovanja krvnog pritiska.
Postoje namirnice koje imaju farmakoterapijska svojstva i u sastavu sadrže supstance koje direktno snižavaju krvni pritisak. Jedna od najpoznatijih je celer.
Celer sadrži 3-n-butil-ftalid, supstancu koja daje aromu celeru, ali između ostalog i uspešno snižava krvni pritisak. Uvođenjem korena, stabljike i lista celera u svakodnevnu ishranu vrlo brzo ćete videti pozitivan efekat koji ova biljka ima na snižavanje i normalizovanje krvnog pritiska.
Celer sadrži i mineral natrijum, za koji se zna da kod nekih osoba podiže krvni pritisak. Međutim, iako celer u poređenju sa drugim povrćem sadrži natrijum, jedna stabljika prosečne veličine ima oko 35 mg natrijuma. To je vrlo mala količina natrijuma u celokupnoj dnevnoj ishrani, pa ne može da utiče na povećanje pritiska.
Poznato je i to da što više u organizam unosimo vitamin C, pritisak postaje niži. Zato se kod osoba sklonih obolevanju od hipertenzije preporučuje korišćenje svežeg voća i povrća. Od začina, poznat je efekat koji beli luk ima na smanjenje pritiska, pa se on preporučuje u svakodnevnoj ishrani hipertenzičara.
Uz to se preporučuje i uvođenje u ishranu masne ribe, bogate omega-3-masnim kiselinama. Valja jesti skuše, inćune, sardine i tunu, sveže ili konzervirane, od dva do tri puta nedeljno kako bi se krvni pritisak održavao u granicama normale.
Namirnice bogate kalcijumom, takođe, povoljno deluju na krvni pritisak, pa se mleko i mlečni proizvodi preporučuju u svakodnevnoj ishrani, kao i uzimanje namirnica bogatih kalijumom, poput paradajza i banana.
PRIMER JELOVNIKA
SVAKOG DANA
Doručak: Tri dana u nedelji za doručak pojedite voćnu salatu sa semenkama lana, sušenim urmama i suvim šljivama. Četiri dana u nedelji za doručak uzmite zobene pahuljice i kukuruzne pahuljice sa obranim mlekom.
PONEDELJAK
Ručak: bakalar s krompirom (150 g), zelena salata sa narendanim sirovim korenom celera (150 g), sok od pomorandže
Večera: ćuretina na žaru posuta peršunom i belim lukom (100 g), kuvana cikorija (70 g), salata od cvekle i šargarepe, čaj od koprive
UTORAK
Ručak: supa od piletine sa pirinčem (150 g), salata od cikorije sa narendanim korenom celera (150 g), integralno pecivo
Večera: varivo sa sočivom i šargarepom (100 g), tikvice na žaru (100 g), puding od čokolade (100 g), čaj od šipka
SREDA
Ručak: ćuretina na žaru (100 g), kuvane mahune s krompirom (150 g), jabuka, čaša soka od brusnice
Večera: tri belanceta pečena na teflonskom tiganju, zelena salata s narendanim korenom celera (100 g), ražani hleb (80 g), kriška ananasa
ČETVRTAK
Ručak: salata od rukole, breskve, jabuke uz kuvani kus-kus i proso (200 g), hleb sa lanenim semenkama (80 g), banana prelivena medom i mlevenim bademima
Večera: skuša na žaru posuta peršunom i belim lukom (150 g), bareni krompir (80 g), kuvana blitva (100 g), mešani hleb (80 g), kivi, čaj od mente
PETAK
Ručak: dinstani praziluk gratiniran mrvicama hleba i zapečen u rerni (150 g), zelena salata sa narendanim korenom celera (100 g), jagode
Večera: riba iz rerne (100 g), lisnato povrće na pari (blitva, kopriva) posuto peršunom i belim lukom (100 g), čaša soka od jabuke
SUBOTA
Ručak: supa od crnog luka (100 g), belo meso na žaru (100 g), salata od barene cvekle (70 g), jabuka
Večera: bukovače na grilu (150 g), salata od cikorije, kukuruzni hleb (80 g), čaj od lipe
NEDELJA
Ručak: pečeni brancin (100 g), pečeni krompir uz dodatak maslinovog ulja posut peršunom i lukom (80 g), mladi luk (100 g), kolač od jogurta
Večera: sveži kravlji sir (100 g), posna šunka od ćurećih prsa (50 g), štrudla od jabuka, obrano mleko s medom