Glog jača srce i snižava pritisak

Glog
Glog, narodni lek za kardiovaskularne probleme, raste na obodima šuma, duž puteva i ograda

Glog, narodni lek za kardiovaskularne probleme, raste na obodima šuma, duž puteva i ograda. Ublažava klimakterične tegobe, ali i otklanja stres i nervozu

Raste svuda i izuzetno je lekovit. Ovako bi najkraće mogao da se opiše glog (Crataegus oxyacantha), o čijem blagotvornom dejstvu postoje zapisi još iz 14. veka. Najčešće raste na obodima šuma, duž puteva i ograda, dok je u Holandiji i ukrasno drvo. Kod ove trnovite biljke naročito su lekovite cvasti koje treba da se beru pre potpunog otvaranja. Međutim, ništa manje vredni nisu ni listovi i plod.

Čajevi i drugi preparati od gloga predstavljaju pravi izbor za srčane tegobe, ali ih treba uzimati uz obaveznu terapiju koju propisuju lekari. Delotvornost gloga na srce i srčane bolesti ispoljava se zahvaljujući posebnim jedinjenjima, poznatim kao oligomerni procijanidi, ali i drugim korisnim sastojcima.

Cvet gloga se bere u proleće i suši u tankom sloju u hladovini na mestu gde postoji strujanje vazduha. Osušen, pakuje se u papirne vreće. Da bi se dobio kilogram osušenih cvetova, treba pripremiti pet do šest kilograma sirovih.

List se bere posle cvetanja, takođe suši u hladu, ali se pakuje u vreće od jute. Za kilogram suvih listova treba spremiti oko tri kilograma sirovog lišća. Plod, oporog i kiselog ukusa sazreva u poznu jesen kada se i bere, a onda suši i koristi u lekovite svrhe. Sakuplja se bez peteljki i takođe pakuje u jutane vreće. Od oko dva kilograma svežih plodova, nakon sušenja dobija se kilogram osušenih. Gorak i kiseo ukus ostaje sve do prvih mrazeva. Posle mrazeva plodovi postaju mekši i ukusniji.

U cvetovima i listovima najviše ima flavonoida, etarskog ulja, holina, tanina, zbog čega se preporučuju u vidu čajeva kao blagi prirodni lek za smirenje. Delotvorni su i protiv ateroskleroze, snižavanja krvnog pritiska, jačanja srca i otklanjanje klimakteričnih tegoba. Iako se veoma mnogo koristi kao kardiotonik, svojstva cveta nisu do kraja odgonetnuta. Zna se da poboljšava koronarnu cirkulaciju, smanjuje rizik od napada angine pektoris i potpomaže normalicaciju krvnog pritiska.

U plodu prednjače vitamin C, provitamin A, limunska i vinska kiselina, karotin, šećer i pektin, kao i minerali kalcijum i fosfor. U narodnoj medicini čaj od sušenog ploda preporučuje se za jačanje i regulisanje rada srca, a posebno kod srčanih smetnji nastalih usled nervne napetosti. S obzirom na adstrigensno svojstvo, preporučuje se kod dijareje i jakog menstrualnog krvarenja. Protiv dijareje je posebno delotvoran delimično propržen plod. U Kini se plod gloga koristi kod oslabljene peristaltike creva, nastale zbog poremećaja varenja i nadimanja.

ČAJEVI, SOK, KAPI

Kašika mešavine cveta i lista prelije se sa pola litre ključale vode, procedi i zasladi medom. Pije se tokom dana, od dve do tri šoljice. Čaj može da se napravi i ako se kašika smrvljenih plodova potopi se u pola litre hladne vode i ostavi da odstoji između sedam do osam sati. Nakon toga se malo prokuva, procedi, zasladi medom i takođe pije u dve do tri šoljice tokom dana. Ovi čajevi su delotvorni kod povišenog krvnog pritiska i ateroskleroze. Takođe, kašika mešavine cveta gloga i hajdučke trave ublažava hipertenziju.

Sok od svežih plodova delotvoran je kod srčane slabosti, dijareje, lošeg varenja. Za pripremu kapi potrebno je mešavinu od 20g suvih isitnjenih cvetova i listova preliti sa 200 ml 70-procentnog alkohola. Sadržaj zatim povremeno promešati, a posle tri nedelje stajanja ocediti i filtrirati kroz gazu. Nakon toga piti dva puta dnevno po 20 kapi, pomešanih u malo vode.

Facebook Komentar