Poslednjih dvadeset godina beleži se stalni rast broja obolelih od hronične bolesti bubrega. Glavni uzroci zato su šećerna bolest i hipertenzija.
Međutim, ovogodišnji Svetski dan bubrega, koji se obeležava u drugoj nedelji marta, protekao je pod sloganom “Bubrezi i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege”. Nefrolozi širom sveta tako upozoravaju da je i višak kilograma faktor koji može da ošteti zdravlje ovih vitalnih organa.
Profesor dr Radomir Naumović, direktor Klinike za nefrologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da gojaznost ne samo da povećava rizik za nastanak dijabetes melitusa i hipertenzije, već ima i direktan uticaj na nastanak hronične bolesti bubrega:
– Razlog leži u tome što gojazne osobe izlažu svoje bubrege prekomernom radu, koji se ogleda u filtriranju veće količine krvi od normalne, jer su povećane metaboličke potrebe usled viška telesne mase. Ako ovaj prekomerni rad traje duži vremenski period, postoji velika verovatnoća da će nastati hronično oštećenje bubrega. Osim toga, sve je više dokaza da gojazni češće obolevaju od bubrežnih kamenaca i tumora.
Šta je najvažnije da bi se sačuvalo zdravlje bubrega?
– Na prvom mestu to je održavanje normalnih vrednosti nivoa šećera u krvi i krvnog pritiska. Osim toga, bitno je da se rade kontrole mokraće jednom godišnje. To je svima dostupan i jeftin pregled, a pruža mnogo podataka o stanju urinarnog sistema.
A ukoliko postoji porodična predispozicija za bolesti bubrega?
– Ukoliko postoji pozitivno porodično opterećenje, pregled urina i biohemijske analize krvi trebalo bi da se rade češće. To isto važi i za obolele od dijabetesa, jer je kontrola koncentracije albumina i proteina u urinu kod njih veoma značajan pokazatelj stanja bubrega.
Koji životni stil najviše prija zdravlju ovih organa?
– Opšti savet je da količinu hrane treba smanjiti, a naročito ugljene hidrate jer oni vode u gojaznost. Trebalo bi biti oprezan i sa zasićenim mastima, odnosno mastima životinjskog porekla, jer one doprinose povećavanju koncentracije lošeg holesterola koji je važan faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih, a samim tim i bubrežnih bolesti.
ŠTO VIŠE NAMIRNICA BILjNOG POREKLA
Da li neke namirnice posebno štite zdravlje bubrega i koliko vode bi trebalo da se pije?
– Namirnice biljnog porekla bi trebalo da dominiraju u ishrani. Ipak, pacijenti koji su gojazni, imaju visok pritisak, bolesti srca i dijabetes moraju da potraže savet od lekara specijaliste za ishranu. Individualan pristup je veoma važan. Kada je o vodi reč, poželjno je da se pije što više, ali ne postoji univerzalno “zdrava” voda, jer sastav mineralnih voda je različit. Shodno tome trebalo bi se konsultovati sa nadležnim lekarom oko njenog izbora. To naročito važi za pacijente sa kamenom u bubregu i mokraćnim putevima.