Gojaznost rađa 50 drugih bolesti

Gojaznost
Gojaznost je bolest koja ima svoju dijagnozu

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) označila je gojaznost kao bolest 21. veka koja poprima epidemijske karakteristike, a među posebno ugrožene zemlje svrstana je i Srbija

Nacionalni vodič o gojaznosti iz 2006. godine pokazao je da 54 odsto odraslih građana Srbije ima problem prekomerne uhranjenosti, dok gotovo petina spada u kategoriju gojaznih. Posebno zabrinjava činjenica da je sve više gojaznosti kod dece predškolskog uzrasta.

– Gojaznost je bolest koja ima svoju dijagnozu, ali, nažalost, o tome najčešće ne vodimo računa sve dok ne dođe do nekog drugog oboljenja uzrokovanog viškom kilograma, kao što su hipertenzija, bolesti krvnih sudova, dijabetes, karcinom… Ima više od 50 bolesti koje nastaju kao posledica prekomerne težine – kaže prof. dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta.

Obim struka

U kliničkoj praksi gojaznost se definiše pomoću indeksa telesne mase (BMI) koji predstavlja odnos telesne težine izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima (kg/m2). Kod odraslih osoba gojaznost se definiše kad je BMI veći ili jednak 30. Drugi pokazatelj gojaznosti je obim struka za koji poslednjih godina važe sve stroži kriterijumi. Centralna ili abdominalna gojaznost za muškarce je obim struka jednak ili veći od 94 centimetara, a za žene jednak ili veći od 80 centimetara.

Profesor Jakovljević kaže da BMI svakako nije idealan pokazatelj gojaznosti, ali jeste dobar za šira poređenja.

– Kod ljudi sa velikom mišićnom masom ili onih koji imaju edeme, ciste i slična oboljenja, BMI sigurno nije adekvatan pokazatelj. Ali, najveći nedostatak BMI je u tome što nam ne prikazuje kako su te povećane masnoće distribuirane, odnosno da li su skoncentrisane u abdominalnom delu, što rizik od obolevanja čini većim, ili su pretežno raspoređene oko kukova i u donjim partijama tela. Zato BMI uvek treba kombinovati sa merenjem obima struka da bi se procenilo pravo stanje – objašnjava Jakovljević.

Tipovi gojaznosti

  • tip kruške (ginekoidna) – karlični pojas, butine i bedra
  • tip jabuke (androidna) – rameni pojas i gornji deo trbuha
  • muški tip (abdominalna) – pojas oko stomaka

Rizik od karcinoma

Prema podacima iz Nacionalnog vodiča o gojaznosti, prosečan BMI stanovništva Srbije veći je od 26, dakle ušli smo u zonu prekomerne uhranjenosti. A u toj zoni, pokazuju najnovije epidemiološke studije, morbiditet i mortalitet značajno rastu, znatno se smanjuje kvalitet života, a povećava rizik od dobijanja koronarnih bolesti, dijabetesa i karcinoma, pre svega karcinoma dojke i debelog creva.

– Da bi se to sprečilo, ključna stvar je pravilna ishrana, a da bismo se pravilno hranili, neophodna je edukacija pacijenata, ali i lekara. Bilo bi dobro da se ta edukacija sprovodi već u osnovnim školama, da u okviru postojećih predmeta ili u vidu nekog izbornog predmeta deca uče o značaju pravilne ishrane. Tim pre što je u školskoj, ali i u predškolskoj populaciji, gojaznost sve češća – kaže Jakovljević, napominjući da je u istraživanju koje je pre dve godine rađeno kod dece na opštini Stari grad utvrđeno da i u tom uzrastu postoji bliska povezanost gojaznosti i povišenog krvnog pritiska.

A koliko je prevencija delotvorna, najbolje pokazuje primer šećerne bolesti od koje u Srbiji boluje preko 400.000 građana. Samo malim gubitkom telesne težine, za pet do deset odsto, rizik za nastajanje dijabetesa tipa dva smanjujemo za čitavih 58 procenata.

Proverite da li ste gojazni

  • Kategorija BMI* Obim struka (cm)
  • mršavost manje od 18,5 /
  • normalna uhranjenost 18,5-24,9 manje od 80 (ž), manje od 94 (m)
  • prekomerna uhranjenost više od 25 više od 80 (ž), više od 94 (m)
  • predgojaznost 25-29,9 80-88 (ž), 94-102 (m)
  • gojaznost više od 30 više od 88 (ž), više od 102 (m)

*Indeks telesne mase BMI dobija se deljenjem težine izražene u kilogramima sa kvadratom visine izražene u metrima, odnosno formula je BMI≠kg/m2. Na primer, osoba je teška 54 kilograma, a visoka je 1,68 metara. BMI≠54/1,682 , BMI≠54/2,8224, BMI≠19,1.

Zlo brze hrane

Prema istraživanjima, čak 13 odsto dece predškolskog uzrasta u Srbiji ima višak kilograma. U većini razvijenih zemalja “džank” hrana, male ili minimalne nutritivne vrednosti, a bogata mastima, kalorijama i šećerom, smatra se najza­­služnijim faktorom za gojaznost dece. U Kaliforniji je ova hrana za­­konom proterana iz škola, u Fra­ncuskoj je zabranjeno korišćenje automata za prodaju brze hrane u školama, a slični zakoni doneti su i u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, dok je u Švedskoj, Norveškoj, Finskoj i Danskoj zabranjeno reklamiranje ovakve hrane usmereno prema deci. Profesor Jakovljević smatra da bi slično trebalo primeniti i kod nas.

– Mislim da bi zabrana prodaje brze hrane u blizini škola dugoročno bila veoma značajna. Jer kad bolje pogledate, vi sada u blizini škola nemate mogućnost da kupite ništa što bi se moglo nazvati zdravom hranom. Uglavnom su tu peciva, dakle, stvari od belog brašna, sa margarinom i mastima, i jeftina gazirana pića visoke kalorijske, a male biološke vrednosti – kaže Jakovljević.

Uticaj gojaznosti na ljudsku populaciju neki čak mere uticajem koji na život na zemlji ima globalno zagrevanje. Direktni troškovi gojaznosti u razvijenim zemljama procenjuju se na dva do osam odsto ukupnih troškova zdravstvenih fondova, a ako se uzmu u obzir druge bolesti, koje su često posledica gojaznosti, ova brojka je daleko veća. S takvom računicom pi­­tanje ekonomskog opravdanja ograni­čavanja prodaje brze hrane postaje izlišno.

Facebook Komentar