Hipertenzija – prevencija

Hipertenzija
Pod pojmom „krvni pritisak“ podrazumeva se obično arterijski pritisak

Mnogi ljudi misle da je visok krvni pritisak (hipertenzija), kao i “bolest stresa”, rezultat prekomernog rada, neaktivnosti, previše pušenja, loših dijeta…

Šta je krvni pritisak?

Pod pojmom „krvni pritisak“ podrazumeva se obično arterijski pritisak. Pojednostavljeno, on nastaje kao rezultat dve sile.

Jednu stvara srce, tačnije leva komora, koja istiskuje krv u aortu, odnosno putem aorte u celokupan arterijski sistem. Za razliku od leve komore, desna komora potiskuje krv preko pulmonalnog zaliska u plućnu arteriju.

Drugu silu stvaraju arterije, odnosno njihova sila otpora protoku krvi.






Krvni pritisak može se menjati trenutno, ali u mirovanju bi trebao biti manji od 140/90 mm Hg za odrasle. Krvni pritisak koji je jednak ih veći od ovoga smatra se povišenim. Vrednosti krvnog pritiska nisu stalne, nego se menjaju u zavisnosti od fizičke aktivnosti, stresa, doba dana (ujutru je po pravilu viši pritisak nego uveče) itd.

Naziv hipertenzija dolazi od grčkih reži “hiper” (previše) i “tensio” (pritisak), a označava vrednost krvnog pritiska iznad 150/90 mm Hg u nekoliko uzastopnih merenja.

Razlikujemo dva tipa hipertenzije: primarna (esencijalna) kojoj ne možemo sa sigurnošću odrediti tačan uzrok i na koju otpada otprilike 89% i sekundarna koja nastaje kao posledica nekih bolesti (bubrežne bolesti, ateroskleroze, …).
Vaše srce pumpa krv kroz telo arterijama. Velike arterije koje se granaju u manje arterije zovu se arteriole. Arteriole se dalje granaju u kapilare koje snabdevaju kiseonikom sve organe vašeg tela. Nakon toga. krv se u Vaše srce vraća kroz vene. Određeni nervni impulsi uzrokuju da se Vaše arterije šire ili skupljaju. Ako su kapilari široko otvoreni, krv može teći kroz njih lako. Ako su kapilari suženi, teže je krvi teći kroz njih i pritisak u njima tada raste. Tada se može pojaviti visoki krvni pritisak. Kad se ovo dogodi vaše srce postaje opterećeno.

Vaše srce, mozak i bubrezi mogu izdržati povećanje krvnog pritiska vrlo dugo. To je razlog zašto možete živeti godinama, a da ne osetite nikakve simptome ili posledice bolesti. Ali to ne znači da hipertenzija ne utiče Štetno na Vas. Visoki krvni pritisak je najveći uzročnik koji dovodi do moždanog udara, kardivaskularnih bolesti i oštećenja bubrega.

Krvni pritisak

Sistolni

Dijaslolni

normalan <130 <85
granični 130-139 85-89

H I P E R T E N Z I J A

I stepen/blaga 140-159 90-99
II stepen umerena 160-179 100-109
III stepen/teška 180-209 110-119
IV stepen/veoma teška >210 >120

Šta visoki krvni pritisak čini organizmu?

Visoki krvni pritisak povećava opterećenje Vašeg srca i arterija. Vaše srce mora pumpati jače i arterijama teče krv koja stvara veći pritisak. Ako je visoki krvni pritisak prisutan dugo vremena, Vaše srce i arterije neće funkcionisati normalno. Ostali organi mogu takođe biti ugroženi. Ovo povećava rizik od moždanog udara, oštećenja bubrega i kardiovaskularnih bolesti.

Kada je visoki krvni pritisak udružen sa debljinom, pušenjem, visokim holesterolom ili šećernom bolesti, rizik od srčanog i moždanog udara se povećava višestruko.

Simptomi:

Najčešći simptomi su potiljačna glavobolja koja je izraženija ujutru, lupanje srca, zamućeni vid, „zujanje“ u ušima, krvarenje iz nosa, prisustvo krvi u mokraći, otežano disanje.

U slučaju primarne hipertenzije bolesnici su najčešće bez siptoma sve dok bolest ne uznapreduje.

Od faktora treba napomenuti:

Povećana telesna težina

Nemačka studija je utvrdila da se povišeni pritisak javlja 10 puta češće kod osoba s 20% uvećanom telesnom masom u odnosu na one ljude čija je telesna masa blizu idealne. U studiji se utvrdilo da smanjenje telesne težine za 3,9 kilograma dovodi do sniženja pritiska.

Smanjenje telesne mase je bitan faktor u borbi protiv visokog pritiska.

Dnevno konzumiranje soli

Postoje jasni dokazi o povezanosti između količine unešene soli i visine arterijskog pritiska. Tako u Japanu gde se troši dosta ribe koja sadrži dosta soli povećana je incidencija arterijske hipertenzije, dok primitivni narodi Amazonije ili Afrike unose manje soli i kod njih nema hipertenzije niti im visina pritiska raste sa starenjem. Smanjenje unosa soli. posebno ispod 100 mmol/dan dovodi do znatnog sniženja arterijskog pritiska.

Preterono konzumiranje alkohola

Što je veći prosečni dnevni unos alkohola to je hipertenzija viša. Nije poznato kolika je najmanja doza alkohola koja još nema uticaja na pritisak. Smatra se da smanjenje konzumiranja alkohola za 100 ml nedeljno dovodi do sniženja pritiska za 1 mmHg.

Nekoliko studija je pokazalo da pijenje više od 3 čaše piva na dan dovodi do porasta učestalosti hipertenzije za 3-4 puta. Kad se smanji konzumiranje alkohola za 80% arterijski pritisak se snizi za 3-6 mmHg.

Pušenje

Nikotin izaziva porast frekvencije srca, udarnog i minutnog volumena, povećanja arterisjkog pritiska i povećana je potrošnja kiseonika

Fizička neaktivnost

Poznato je da je stepen telesne neaktivnosti obrnuto proporcionalan visini arterijskog pritiska.
Nelson i saradnici u kliničkoj studiji su utvrdili da se pri 30-minutnom umerenom treningu, pritisak smanjuje tokom naredne 4 nedelje.

Starosno doba i pol

Muškarci oboljevaju češće do 50. godine, a žene nakon menopauze.

Sprečavanje i lečenje bolesti visokog krvnog pritiska uključuje promene načina življenja radi kontrole rizičnih činioca. Povišeni krvni pritisak može se uspešno snižavati različitim promenama načina života. Na taj način smanjuju se rizici oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti. Nezavisno o poremećaju koji je doveo do arterijske hipertenzije, povišene vrednosti krvnog pritiska oštećuju srce, mozak,bubrege,oči.

Prognoza

Hipertenzija zahteva doživotnu kontrolu, i lečenje može povremeno zahtevati izmene. Lečenje je od izuzetne važnosti, jer svaka nelečena hipertenzija, čak i kado nema tegoba, s vremenom dovodi do oštećenja srca. mozga i bubrega. Lagani oblici hipertenzije leče se uglavnom simptomatski: redukcija soli u hrani, smanjenje telesne težine, prestanak pušenja, smanjena konzumacija alkohola, naročito žestokih pića, naučiti se nositi sa stresnim situacijama, redovna fizička aktivnost. Normalni dnevni raspon krvnog pritiska jeste od 25 do 50 mmHg.

Zašto je važno meriti krvni pritisak kod kuće
Merenjem krvnog pritiska kod kuće lako je održavati tablicu dnevnih rezultata što pomaže da se bolje razumeju rezultati merenja krvnog pritiska i faktori koji na njega utiču. Ne zaboravite da rezultate merenja prosledite vašem lekaru.

Uputstvo za tačno merenje

  1. Opustite se i pokušajte mirovati 5-10 minuta pre merenja;
  2. Skinite košulju ili drugu usku odeću sa ruke;
  3. Ne jedite, ne pušite, ne pijte tečnost, posebno ne alkoholna pića pre merenja, budući da te aktivnosti mogu uticati na krvni pritisak.
  4. Ne zaboravite da krvni pritisak uvek varira tokom dana. Pokušajte meriti krvni pritisak svaki dan u isto vreme;
  5. Ne brinite zbog lošeg rezultata jednog merenja. Pravu sliku vašeg krvnog pritiska daju tek merenja zabeležena tokom dužeg vremenskog perioda;
  6. Opustite se 5-10 minuta pre drugog merenja.

Emocionalni stres može povisiti krvni pritisak.

Facebook Komentar