Lečenje biljem: Majčina dušica poznata kao lek za mnoge bolesti, začin i konzervans. Sadrži obilje etarskih ulja i flavonoida i zato je pogodna za lečenje kašlja i bronhitisa
Onima koji pate od čestih upala bronhija, sekreta u plućima, imaju slabu probavu i neredovnu stolicu ili imaju reumatsk bolove često se kao pravi spas nudi majčina dušica. Ova dragocena biljka koristi se i kao začin jelima i kao konzervans, jer ima jako antiseptičko dejstvo. Stoga ne čudi što je omiljena u narodnoj medicini, a cenjena je i kao medonosna vrsta.
– Majčina dušica sadrži obilje etarskog ulja i flavonoida i zato je pogodna za lečenje kašlja i bronhitisa – kaže prof. dr Zoran Maksimović sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
U tradicionalnoj, odnosno narodnoj medicini ona se koristila, kao i danas, interno u slučaju zapaljenja sluzokože gornjih disajnih puteva, za iskašljavanje, ali i poremećaj rada bubrega i bešike, kao i protiv nadutosti i gasova, za bolje varenje i iskašljavanje.
Za spoljašnju upotrebu, kaže naš sagovornik, majčina dušica se koristi kao dodatak vodi za kupanje u slučaju zatvorenih disajnih puteva ili reumatskih poremećaja. Ukoliko nije drugačije propisano, prosečna dnevna doza, kad se primenjuje interno, je 4 do 6 grama. Kontraindikacije, interakcije sa lekovima i druga neželjena dejstva zasada nisu poznate.
Ova biljka pripada porodici usnatica. Ima ista svojstva kao i timijan, mada su kod timijana nešto izraženija. Srodna je i sa majoranom, origanom, bosiljkom, pitomom nanom, ruzmarinom i žalfijom. Postoji na stotine vrsta ove lekovite biljke, te je njihova aroma u nekim slučajevima vrlo različita.
Stručnjaci tvrde da se čaj od majčine dušice nikad ne kuva u otvorenoj posudi, jer ova biljka sadrži lako isparive lekovite sastojke koji se kuvanjem u otvorenom sudu gube.
Za pripremu dobrog čaja potrebna je kašika majčine dušice, koja se prelije sa dva decilitra ključale vode, poklopi i posle pola sata procedi, zasladi medom i pije tri do četiri puta dnevno po jedna šolja. Majčinom dušicom se takođe može inhalirati što će daje još bolje efekte u terapiji obolelih disajnih puteva.
Naš čuveni akademik Jovan Tucakov u knjizi „Lečenje biljem“ napominje da treba poštovati pravila branja, sušenja i čuvanja. On ističe da je treba brati oko podneva, kada nema rose, po lepom vremenu. Nikako je ne treba čupati već nožem ili makazama odsecati, i to gornju polovinu biljke. Ne sme se nabijati u vreće, nego je treba pažljivo stavljati u korpe. Suši se u hladu, na promaji u tankom sloju.
Ali, najbolje je ako se suši u zagrejanoj sušnici, jer sušenje kraće traje, ali pri tome temperatura ne sme da bude veća od 40 stepeni. Osušenu biljku najbolje je čuvati u jačoj papirnoj ambalaži.
RECEPTI
Rakija
Za masažu celog tela, protiv stresa, ali i za bolju potenciju koristi se rakija od majčine dušice. U litar rakije, najbolje komovice ili lozovače, dodaje se 100 do 200 g suvih cvetova ili duplo manje svežih. Ostavi se da odstoji 30 dana, procedi se i koristi za masiranje bolnih mesta na telu. Rakija se može i piti – po pola kašike ujutru na prazan stomak.
Losion za kosu
U litar hladne vode stavite po 20 g ruzmarina, žalfije i majčine dušice. Mešavinu bilja ostavite da odstoji tri sata u hladnoj vodi, pa je zatim zagrejte do temperature od 80 stepeni, procedite kroz čistu gazu i sipajte u hermetički zatvorenu posudu. Ovaj losion koristite jednom dnevno za masažu korena kose. Spoj ove tri biljke uništava mikrobe koji napadaju kožu glave, izazivajući perutanje.
Za bolje varenje
Pomešati jednake delove kamilice, pitome nane, matičnjaka, očajnice i majčine dušice. Punu kašiku ove mešavine preliti sa 2 dl ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji oko jedan sat, a nekada i dva sata ukoliko se želi jači lekovitiji čaj. Proceđen čaj piti pre jela, a zaslađen medom posle.
Lakše iskašljavanje
Pomešati po 20 g miloduha, nane, majčine dušice, podbela i lista crnog sleza. Jednu kašiku ove smeše popariti sa 2 dl ključale vode, poklopiti. Kada se smlači, procediti i toplo popiti. Ovo ponavljati četiri do pet puta dnevno, a čaj se može zasladiti medom.