Ne gulite koru jer su upravo u njoj hranjive materije najzastupljenije. Evo šta možete učiniti ako niste srećnik koji ima baštu i sam proizvodi svoju hranu!
Danas je vrlo teško naći povrće i voće koje nije tretirano raznim pesticidima, fungicidima i insekticidima kako bi bilo otpornije, veće, lepšeg izgleda, dužeg trajanja… Ali svi znamo da iako to mogu biti male količine legalnih otrova, kumulativna konzumacija takvih plodova nesumnjivo dugoročno donosi loše posledice po naše zdravlje.
Pesticidi su dokazano opasni za ljudsko zdravlje: mnogi su kancerogeni, većina ih štetno utiče na hormonalni status, mogu biti uzrok neplodnosti, deformacija fetusa, toksični su…
Domaći proizvođači, tvrde stručnjaci, svoje proizvode tretiraju samo u nužnoj meri, i to isključivo dopuštenim sredstvima, a u prilog sigurnosti srpskog voća i povrća ide i činjenica da je zbog klime i položaja kod nas potrebna mnogo manja zaštita nego u brojnim drugim zemljama.
Šta nam ostaje
Ipak, izbor eko ili organskog voća i povrća u Srbiji je još uvek nedovoljan, takve namirnice su često uvezene pa nisu sveže, često su lošijeg kvaliteta – i preskupe.
Ne možete se rešiti 100 posto svih pesticida, ali se raznim metodama može ukloniti 75 posto. I to je već dobro, zar ne?
Pesticidi se najviše zadržavaju na kori, ali naravno da prodiru i u plod. Ako plod jedete sirov, obratite više pažnje na pravilno pranje, a ako ga kuvate, malo ste sigurniji budući da se tragovi pesticida termičkom obradom još više razgrade jer su novije grupe pesticida vrlo termolabilne.
Brojni koriste blago sredstvo za pranje sudova i četku pa dobro umoče, operu i izribaju plod, a zatim gule koru (koja je puna hranjivih materija). Iako se na taj način voće i povrće opere puno bolje nego samo vodom, to i dalje nije dovoljno da se uklone ostaci pesticida.
5 koraka kako jesti čišće:
1. Najbolja opcija je jesti voće i povrće koje sami proizvodite na ekološki način.
2. Budući da to većini nije moguće, kupujte voće i povrće sa sertifikatom eko, odnosno bio (organic).
3. Ako ni to nije moguće, kupujte povrće i voće kod poznanika koji ima baštu ili prodavca (ne preprodavca) na placu koji proizvode lokalno i beru sveže.
4. Birajte plodove za koje se zna da nisu, odnosno minimalno su, tretirani zbog svoje prirodne otpornosti ili debele kore.
5. Ako ste kupili voće i povrće za koje niste sigurni da li je i koliko prskano, detaljno operite i očetkajte voće i povrće pod mlazom mlake tekuće vode sa malo, vrlo blagog eko detardženta za sudove. Dobro isperite. Ili uzmite veću činiju i umočite u njoj plodove u rastvoru vode i kupovnog (bio trgovine) ili domaćeg sredstva za uklanjanje pesticida.
Čisto, čišće, najčišće
Prema Radnoj grupi za okolinu (The Environmental Working Group) iz Vašingtona, čiji stručnjaci svake godine testiraju nivo pesticida u raznim proizvodima pa na osnovu rezultata analiza sastavljaju liste najzagađenijih i najčišćih vrsta povrća i voća, ovo treba da znate:
Najčišći plodovi su: avokado, mango, špargle, kupus, batat, dinja, patlidžan, grejp, kivi, pečurke, beli luk, papaja, ananas, lešnik.
Najprskanije voće: jabuke, jagode, grožđe, borovnice, breskve i nektarine, limuni, pomorandže.
Najprskanije povrće: celer, spanać, salata, zvonasta crvena paprika, krastavac, krompir i cherry paradajz.
Rešenje 1: 1 kašika morske soli na šolju vode. Umačite plodove pola sata pa dobro isperite.
Rešenje 2: Napravite rastvor od belog sirćeta i vode u meri 1 prema 4. Umačite plodove pola sata pa isperite. Prskane jabuke umačite i duže. Bacite pogled na vodu u kojoj se umakalo voće i povrće i videćete šta je sve izašlo.
To može svako
Napravite svoj sprej za uklanjanje pesticida
Recept 1
1 kašikica soka od limuna
2 kašikice sode bikarbone
1 čaša vode
Priprema:
Mešajte dok se soda ne rastvori i ulijte u sprej bocu.
Našpricajte na voće i povrće i ostavite 15-tak minuta. Isperite.
Recept 2
1 šoljica vode
1 šoljica belog sirćeta
2 kašikice sode bikarbone
nekoliko kapi ekstrakta semenki grejpa
Priprema:
Sve dobro promešajte. Ulijte u sprej bocu i poprskajte voće i povrće.
Neka odstoji petnaestak minuta. Isperite.