Puno je namirnica za koje se tvrdi da nisu dobre za vas, a još je više onih koji se smatraju stručnjacima za hranu
“Znanje o namirnicama mnogi će bazirati na tekstovima koje su pročitali na nekoj društvenoj mreži, a koje nisu naučno potvrđene“, navodi Katherine Brooking, nutricionista iz Njujorka i dodaje da je puno manje kontroverzi o određenim namirnicama u trenutno dostupnim knjigama o literaturi, od onoga što se govori.
Treba znati da se rezultati nekih istraživanja ne moraju odnositi na stvarni život, jer o njihovom uticaju na čoveka zavisi i, na primer, telesna aktivnost, godine života, način prehrane. Isto tako, rezultati istraživanja zavise od modela istraživanja, koliko je ljudi analiziralo podatke i ostalim faktorima. Uzevši to sve u obzir, neke od „opasnih“ namirnica uopšte to nisu, ako ih pravilno uvrstite u ishranu.
1. SUŠENO VOĆE JE DOBRO, AKO JE BEZ DODANOG ŠEĆERA
Sušene brusnice, banane ili mango su prave poslastice, pa iako sadrže nutrijente i antioksidante, smatraju se koncentrisanim izvorom prirodnih šećera. Kako su komadi ovako tretiranog voća puno manji od sveže verzije, verovatno ćete ih pojesti puno više, zato je dobro znati da se u 90 grama sušenog voća nalazi oko četiri puta više kalorija nego u svežem. U 22 grama sušenog grožđa nalazi se 109 kalorija. Kada kupujete sušeno voće pazite da ono nema dodanog šećera i jedite ga u umerenim količinama.
2. AKO VAM NE ŠTETI, KRAVLJE MLEKO NIJE LOŠE
Puno se govori o lošem uticaju mleka, i dok su biljne zamene dobar izbor, nema razloga da se odreknete kravljeg mleka ako ne želite.
“Bez obzira na različite informacije, istraživanja ipak daju pozitivnu sliku o kravljem mleku“, smatra Brooking. Uobičajena je primedba da ono može uzrokovati upalne procese u telu, ali ona ističe kako je pregled 52 kliničke studije pokazao kako mleko ustvari ima protivupalna svojstva i dobra je namirnica, osim ako na njega nemate alergiju. Čaša mleka s malo masnoća nudi oko 305 mg kalcijuma, 3 mikrograma vitamina D i više od 8 g proteina.
3. ORAŠASTI PLODOVI NE UZROKUJU DEBLJANJE – AKO SE JEDU U UMERENIM KOLIČINAMA
Od badema do oraha – o orašastim se plodovima šire neproverene priče. Ako ih preskačete jer sadrže masnoće, morate znati da se većinom radi o zdravim masnoćama, a istraživanja pokazuju da su osobe koje ih jedu mršavije od onih koji ih preskaču. Jedna šaka ovih plodova na dan će doprineti zdravlju, a neće uticati na telesnu težinu.
4. Čaša soka od pomorandže odličan je početak dana
Manja čaša soka od pomorandže može biti odličan dodatak doručku. Važno je da nabavite 100 posto prirodni napitak bez dodatog šećera, a takav napitak će vam pružiti kalijum, vitamin C, kalcijum i vitamin D.
Studija objavljena u magazinu European Journal of Nutrition pojašnjava kako osobe koje pate zbog povišenog pritiska, a koje su pile oko 2 čaše ovog soka na dan su nakon 12 nedelja imali puno bolje rezultate na testovima od onih koji nisu pili sok. Naučnici smatraju da su za to zaslužni flavonoidi koji se nalaze u pomorandžama.
5. AKO SU NAPRAVLJENE OD CELIH ŽITARICA, PAHULJICE SU DOBAR IZBOR ZA DORUČAK
Postoji razlika između pahuljica koje su pune šećera i onih koje su napravljene od celih žitarica. “Zdravija verzija je puna vlakana i sadrži malo dodanog šećera te mogu biti namirnica puna nutrijenata za zdrav početak dana“, pobjašnjava Brooking.
Naročito su dobre kada govorimo o unosu potrebne količine vlakana u organizam. Takve će pahuljice deci i odraslima omogućiti da u organizam unesu i dovoljne količine vitamina D, gvožđa, vitamina A i B kao i kalcijuma. Za kompletniji doručak, dodajte im jogurt ili mleko sa malo masnoća.
6. JAJA SU ZDRAVA, NUDE NUTRIJENTE
Debata o tome koliko su jaja zdrava čini se da nikako ne dolazi kraju, ali ako volite jaja svakako ih jedite. Puno je priče o tome koliko holesterola sadrže, ali ustvari se radi o zasićenim masnoćama koje utiču na porast holesterola, navodi nutricionista Julie Upton iz San Francisca.
“U jajima se nalazi oko 13 esencijalnih nutrijenata, kao na primer vitamin A i D, luteina i ostalih“, dodaje. Jedno jaje na dan vam sigurno neće škoditi.
7. PEČENI KROMPIR NUDI NUTRIJENTE, ZA RAZLIKU OD ONOG PRŽENOG
U malom krompiru se nalazi 250 kalorija i nula masnoća, tvrdi struka. U drugu ruku, prženi krompiri u manjoj porciji sadrže oko 450 kalorija i 21 g masnoća. Pečeni krompir sadrži i 5 g proteina i 4 g vlakana, a uz to sadrže i kalijum koji pomaže pri regulaciji krvnog pritiska. Pripazite samo da ga jedete s jogurtom ili povrćem a ne uljima i masnim umacima.
8. HLEBA SE NE MORATE BOJATI
Osim naravno ako vaše zdravstveno stanje ne dozvoljava da ga jedete. Važno je i kupovati hleb od celih žitarica umesto belog i ograničiti unos, a on će onda biti dobar izvor proteina i zdravih masnoća.
9. CRVENO MESO JE ZDRAVO AKO SE JEDE U UMERENIM KOLIČINAMA
Previše ove vrste mesa može povećati rizik od razvoja nekih vrsti raka, prema Američkom institutu za istraživanje raka, a uzrok može biti taj što povećava šansu za razvojem upalnih procesa u crevima. Meso može biti dobar izvor proteina, gvožđa, cinka i vitamina B12, ali ono nije esencijalni deo zdrave ishrane. Pripazite da odaberete čiste komade mesa, savetuje Brooks i dodaje da je važno i paziti na količinu.
