Prekid disanja u snu vodi u šlog

Pulmologija: Poremećaji spavanja, naročito slip apneja, mogu ozbiljno da ugroze zdravlje. Procenjuje se da broj obolelih u Srbiji dostiže 350.000, a leči se tek 700-800

Respiratorni poremećaji povezani sa spavanjem, kao i gubitak kvalitetnog sna, ne samo da utiču na raspoloženje, već mogu da dovedu i do brojnih zdravstvenih problema, kao što su hipertenzija, bolesti srca, moždani udar i dijabetes. Na ove posledice lošeg spavanja upozorili su stručnjaci povodom Svetskog dana spavanja, 14. marta.

Nesanica, mesečarenje, noćni strahovi, narkolepsija i nedostatak sna neki su od poremećaja u spavanju, a kao najčešći poremećaj javlja se opstruktivna apnea, od koje pati oko pet odsto odrasle populacije. Iako se većina poremećaja u spavanju može sprečiti i uspešno lečiti, manje od jedne trećine obolelih se obrati lekaru za pomoć. Da je tako i kod nas pokazuju i ovi podaci: u Srbiji se od poremećaja disanja tokom spavanja leči između 700 i 800 ljudi, a procena je da broj obolelih dostiže 350.000.

Načelnik pulmologije KBC “Bežanijska kosa” Miodrag Vukčević kaže da u Srbiji ne postoji svest o ovom problemu:

– Problematikom poremećaja disanja tokom spavanja bave se tek tri centra: u Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu, dok u Hrvatskoj ima osam ovakvih centara. Lečenje ovih pacijenata je trajno i podrazumeva upotrebu malog aparata koji se koristi noću.

Prema rečima dr Vukčevića, naučno je dokazano da osobe koje pate od poremećaja disanja i spavanja ne samo da žive lošije već i pet do deset godina kraće od ostalih.

– Zato je važno da svako izdvoji nekoliko minuta i uradi test procene rizika kako bi na vreme dobio adekvatnu terapiju ukoliko se ustanovi poremećaj – kaže dr Vukčević.

Opstruktivnu apneu u spavanju karakterišu prekidi ili poteškoće u disanju tokom sna. Pacijentima koji pate od apnee disajni putevi su uži od uobičajenih, a preveliki jezik, suvišno tkivo i smanjen tonus mišića neki su od faktora koji uzrokuju kolaps disajnih puteva.

Prestanak disanja može da traje od deset sekundi do duže od minuta. Prekidi se mogu javiti od pet do čak sto puta u toku jednog sata, a pri svakom od njih opada nivo kiseonika.

– Opstruktivna apnea javlja se češće kod muškaraca i gojaznih, a ozbiljno lečenje zahtevaju oni koji imaju više od 30 prekida tokom spavanja – objašnjava dr Vukčević.

Procenjuje se i da je trećina smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama povezana sa pospanošću za volanom. Zbog toga u zemljama Evropske unije postoji inicijativa da kod dobijanja vozačke dozvole ili njenog produženja svi kandidati budu testirani na poremećaj disanja u snu.

PREGLEDI

Prema rečima prof. Miodraga Vukčevića, na preventivni pregled bi trebalo da odu hronični bolesnici: – To su pre svega hipertenzičari, oni koji piju dva i više lekova za visok pritisak, jer oni spadaju u rizičnu kategoriju.