Smeh kao terapija

Smeh
Kada do mozga stigne određena informacija, on aktivira centar za smeh

Gelentolozi, naučnici koji proučavaju lekovito dejstvo smeha na ljudsko zdravlje, utvrdili su da vedriji ljudi duže žive

Još od pamtiveka se zna da smeh blagotovorno deluje na zdravlje, a šezdesetih godina prošlog veka naučnici su to i dokazali.

Sve je počelo od američkog novinara Normana Kazinsa kome je dijagnostikovana neizlečiva bolest kičme. On je odbio da uzima lekove protiv bolova, izašao je iz klinike, zatvorio se u hotelsku sobu i odlučio da se – smeje. Čitao je viceve i gledao komedije. Smeh mu je opustio mišiće, pokrenuo pršljenove i na kraju su bolovi potpuno prestali. Norman je bio izlečen, a naučnici su počeli da istražuju blagotvorni uticaj smeha na ljudsko zdravlje.

Zašto se smejemo?

Gelontolozi, naučnici koji su sepecijalizovali za ovu oblast, tvrde da lekovito dejstvo smeha može da se iskoristi samo ako se otkriju nadražaji koji ga izazivaju.

Postoje 3 vrste nadražaja na smeh – objašnjava Mihaela Šefer, predsednica Udruženja nemačkih stručnjaka za terapiju smehom.

U prvu spadaju emocionalni, koji direktno zavise od našeg raspoloženja, u drugu kognitivni, koji se javljaju kada čujemo neki dobar vic, a u treću motorički, koji su uslovljeni fizičkim kontaktom, npr. golicanjem. I kod kognitivnih i kod motoričkih nadražaja odlučujući značaj ima efekat iznenađenja.

Osmeh masira telo

Kada do mozga stigne određena informacija on aktivira centar za smeh. Angažuje se više od stotinu mišića, od onih na licu do muskulature disajnih organa-kaže profesor Karsten Nimic, direktor Instituta za humanu biologiju i antropologiju u Berlinu. ,,Povećava se snabdevanje ćelija kiseonikom, poboljšava se ventilacija pluća, metabolički procesi se ubrzavaju, mišići opuštaju, a rad srca i cirkulacija usklađuju. To znači da smeh masira celo telo”, objašnjava profesor Nimic.

Leči i depresiju

Istovremeno, smeh podstiče i procese samolečenja organizma. Mozak prekida proizvodnju adrenalina i kortizona, hormona stresa, pa se telo oslobađa napetosti. Kada se smejemo, luči se serotonin, poznat kao hormon sreće, pa se zato oni koji se češće smeju osećaju bolje. Ljudi koji pate od depresije mogli bi sami sebi da pomognu svesno koristeći smeh.

Još jedan pozitivan efekat smeha je jačanje imunološkog sistema. Pod uticajem smeha aktiviraju se T-limfociti, koji su veoma važni za zaštitu od karcinoma.

“Iako ove tvrdnje još nisu naučno dokazane, na osnovu kliničkih iskustava imamo opravdanih razloga da verujemo u njihovu istinitost i trebalo bi da iskoristimo šansu koja nam se pruža”, kaže Nimic.

Pored fizičkih, veoma su važne i psihičke blagodeti smejanja

“Kada do mozga stigne određena informacija, on aktivira centar za smeh. Angažuje se više od stotinu mišića, od onih na licu do muskulature disajnih organa”, kaže profesor Karsten Nimic.

Osmeh prilikom upoznavanja otvara mnoga vrata, osmeh koji odrazava nelagodnost zbog napravljene greške umanjuje njenu težinu, dok osmeh izvinjenja doprinosi rešavanju nesporazuma.

Facebook Komentar