Uloga Homocisteina u nastanku oboljenja

Homocistein
Aminokiselina za koju se dugo zna sad se okrivljuje za mnoge bolesti

Profesor dr Siniša Pavlović, kardiolog, o ulozi homocisteina u nastanku oboljenja. Aminokiselina za koju se dugo zna sad se okrivljuje za mnoge bolesti, pa pacijenti plaćaju 2.000 za kontrolu “nove” supstance

Sve bolesti za čiji nastanak je doskora okrivljavan holesterol, prema najnovijim tvrdnjama stručnjaka, imaju novi uzrok – homocistein. Ova aminokiselina je za kratko vreme postala najznačajniji neprijatelj zdravlja, i potisnula i dobre i loše masnoće u drugi plan.

Tako se sada homocistein, iako su njegovi efekti poznati već četiri decenije, povezuje sa nastankom većine kardiovaskularnih bolesti, demencije, bipolarnih poremećaja ličnosti, nekih tumora, određenih metaboličkih poremećaja, kožnih i bubrežnih bolesti…

Da li se radi o naučnom zaokretu u traženju uzroka nekih od najmasovnijih bolesti, ili samo o profitiranju na zdravlju, tek sada određivanje rizika od pojave, recimo, bolesti srca košta više nego ranije. Naime, analiza holesterola po stavci košta oko 130 dinara, znači sva tri parametra ukupno manje od 400 dinara, dok je utvrđivanje homocisteina u serumu oko 2.000 dinara.

– Nije se desilo ništa revolucionarno, jer bi “čudotvorni ključ” ateroskleroze svakako bio od koristi – kaže u intervjuu “Novostima” profesor dr Siniša Pavlović, kardiolog Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije. – Više se ima utisak da postoji izvesni trend da se povremeno u prvi plan izbaci poneki novi argument. Za homocistein i njegov značaj se u medicinskim krugovima veoma dugo zna, i on svakako ima značaj, ali ne i presudan.

U kakvoj su korelaciji holesterol i homocistein?

– Visok nivo homocisteina ukazuje na mogućnost oštećenja unutrašnjosti krvnog suda. Na tom oštećenom delu se potom talože masne pločice u čijoj strukturi holesterol ima značajnu ulogu, pa se veza povišenog holesterola i homocisteina najjednostavnije može objasniti kao saučesnička. S obzirom na to da je već poznato da je u pitanju proces koji se može smatrati upalnim, visok nivo homocisteina može imati ulogu i u mnogim drugim oboljenjima i stanjima.

Šta zapravo može da pokaže analiza homocisteina, i kada bi ona trebalo da se radi?

– Analiza homocisteina ima smisla u sklopu drugih pretraga, koje se i inače rade kao opšti biohemijski pregled, ali smo u definisanju njegove neposredne primenljive uloge još daleko od preciznih stavova. To, nažalost, daje prostor i za veličanje njegove uloge i za njeno negiranje, što mi svakako nije cilj, ali već dovoljno dugo radim u struci da bi me “modni talasi” lako poneli.

Veliki broj oboljenja u humanoj medicini ima za osnovu proces koji se može definisati kao upalni. Homocistein prati stanja upale lokalno, i u organizmu u celini, pa praktično za svaki organ i organski sistem možete tragati za njegovom ulogom i značajem.

Kakvo je vaše iskustvo sa homocisteinom?

– Pre više od petnaest godina sa grupom kolega lekara i biohemičara inicirao sam, a potom na malom uzorku i uradio, pilot-istraživanje nivoa homocisteina kod bolesnika sa perifernim bolestima krvnih sudova. Iako su prvi rezultati bili obećavajući, metoda je u tom trenutku bila relativno skupa, pa nismo nastavili istraživanje. Tada se već u naučnim krugovima govorilo o njegovom značaju na procenu mehanizama nastanka arterioskleroze, što i jeste iniciralo naše istraživanje.

SRČANI UDAR

Može li visok nivo homocisteina zaista da izazove srčani udar?

– Važnije je pitanje zašto se kod nekih osoba koje imaju povišen nivo homocisteina desi srčani udar, a kod drugih ne? Zašto se kod nekih desi rano, a kod nekih nikada? To je zadatak za istraživače, da na najbolji način iskoriste ovaj trenutak “popularnosti” homocisteina i da se pažnja usmeri da se definiše njegovo pravo mesto.

Kada želite da procenite rizik za kardiovaskularnu bolest, koje analize su najpouzdaniji pokazatelji, i ima li tu mesta za homocistein?

– Postoje specifične metode koje se primenjuju u različitim slučajevima, a homocistein ima mesto u dugoročnoj proceni. Ipak, ovakve informacije obično imaju za posledicu, sa jedne strane zahteve od strane pacijenata da se na to obrati “posebna pažnja”, a sa druge strane veliki broj onih koji nude “rešenja” i “čudotvorne” pristupe.

Ponekad je utisak da su takve stvari više u službi pokušaja da se u svojim lošim navikama ništa ne menja, nego da se nađe način da se faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti “ponište” tabletama. To je lakše nego korigovati ishranu, telesnu težinu, prestati sa pušenjem, pojačati fizičku aktivnost, regulisati povišeni pritisak i slično.

Facebook Komentar