19.2 C
Belgrade
nedelja, 22 maja, 2022

Vitamini

Date:

Najnovije

Čaj od bokvice – za šta je delotvoran i kako napraviti?

Ženska širokolisna bokvica i muška uskolisna bokvica (Plantago major...

Voće i povrće koje može da snizi nivo šećera u krvi

Voće i povrće uvek će biti cenjeno kao sveti...

Zbog čega je dobro jesti mladi luk svaki dan?

Mladog luka ima svuda i šteta je ne iskoristiti...

Šarmer – glavni kvalitet muškarca koji zna kako da osvoji ženu

Bar jednog muškarca svi znamo kome nije problem da...

Koja energetska pića dovode do moždanog udara

Gazirana pića su omiljena mnogima, dolaze u različitim ukusima...

Vitamini su mali molekuli potrebni telu da bi moglo savršeno da funkcioniše: ima 13 različitih vrsta vitamina, a svaki ima svoju vlastitu ulogu

Oni su uglavnom aktivni u razvoju nervnog sistema, vida, brojnih reakcija u organizmu, ali i u mineralizaciji kostiju.

Vitamin A

Postoje 3 srodna oblika: A1, A2 i A3. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 0,8 do 1,5 mg. Ima ga u šargarepi, zelenom povrću, buteru, siru, žumancu, ribljem ulju, peršunu, jegulji, kajsijama. Važan je za održanje epitela, lučenje hormona, rast ćelija svih organa, kvalitet vida. Nedostatak uzrokuje noćno slepilo, promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje rožnjače.

Vitamin B1 (aneurin, tiamin)

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, mahunastom povrću, džigerici, karfiolu, svinjskom mesu. Neohodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje neurološke smetnje poput neuropatije, emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, depresiju i bolest beriberi.

Vitamin B2 (laktoflavin, riboflavin, ovoflavin)

Kristalno jedinjenje žutonarandžaste boje, rastvorljivo u vodi i alkoholima, osetljivo na oksidaciona sredstva. U organizam se unosi u čistom obliku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama, mahunastom povrću. Sastojak je mnogih važnih koenzima neophodnih za enzimske procese u organizmu, utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i crvenih krvnih zrnaca. Njegov nedostatak utiče na promene na sluzokoži i uzrokuje zapaljenje jezika, očiju, otekline usana, malokrvnost, crevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.

Vitamin B5 (pantotenska kiselina)

Svetložuto viskozno ulje rastvorljivo u vodi. U organizam se unosi u vidu životinjskog koenzima A i u tankom crevu se oslobađa u pantotensku kiselinu, a zatim učestvuje u izgradnji različitih koenzima u organizmu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 4-10 mg. Ima ga u junećem i svinjskom mesu, brokolima, kelju, jagodama, pomorandžama, mleku, kvascu, žumancu. Daje snagu organizmu, utiče na rad hornoma, ubrzava zaceljivanje rana, uspostavlja pravilnu razmenu materija u organizmu. Nedostatak nije zabeležen kod ljudi.

Vitamin B6 (piridoksin, adermin)

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima, otporno na fizička i hemijska sredstva, ali ne i na ultraljubičaste zrake. U organizam se unosi u obliku provitamina, da bi u jetri prešao u aktivni oblik vitamina. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1,2-2 mg. Ima ga u žitaricama, krompiru, jajima, ribi, svinjsom mesu, iznutricama, zelenom kupusu, bananama i kvascu, a sintetiše ga crevna flora. Značajan je za metabolizam nezasićenih masnih kiselina i pojedinih aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje kožna oboljenja i nervne poremećaje.

Vitamin B12 (cijanokobalamin, antiperniciozin)

Složeno hemijsko jedinjenje crvene boje, rastvorljivo u vodi i osetljivo na vazduh i svetlost. Sadrži kobalt. Kobalamin sintetišu isključivo neki mikroorganizmi, ne stvaraju ga ni biljke ni životinje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: oko 3 mkg. Ima ga u iznutricama, mleku, mesu, jajima, a sintetiše ga crevna flora. Neophodan je za rast, pravilno stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca i normalan rad nervnog sistema. Nedostatak uzrokuje anemiju i teške promene na nervnom sistemu. Kod vegetarijanaca dolazi do avitaminoze, jer biljna hrana ne sadrži dovoljno vitamina B12.

Vitamin B13 (Orotička kiselina)

Ovaj vitamin nije dovoljno istražen. Prirodni izvori su: korenasto povrće i surutka (tečni deo ukiseljenog mleka). Sprečava probleme sa jetrom i pomaže lečenje multiple skleroze.

Vitamin B15 (Pangaminska kiselina)

Vitamin B15 deluje slično kao vitamin E. Produžava trajanje života ćelija, ubrzava oporavak, snižava nivo holesterola u krvi i ublažava simptome astme. Ima ga u pivskom kvascu, neglaziranom mrkom pirinču, integralni žitaricama i semenkama susama. Nedostatak ovog vitamina izaziva žlezdane i nervne poremećaje, kao i srčana oboljenja.

Vitamin B17 (Laetril)

Jedan je od najspornijih vitamina. Hemijski to je smeša dva molekula šećera zvana amigdalin. Proizvodi se od koštica kajsija. Jedini je vitamin B kojeg nema u pivskom kvascu. On ima izvesna svojstva koja utiču na kontrolu i sprečavanje raka, mada nije potvrdjeno.

Vitamin C (Laskorbinska kiselina)

Bezbojno kristalno jedinjenje kiselog ukusa, rastvorljivo u vodi, uništava se kuvanjem, oksidacijom i delovanjem baza, otporno na zamrzavanje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 100 mg. Ima ga u šipku, paprici, limunu, kiviju, zelenom povrću, crnoj ribizli, zelenim orasima, krompiru. Neophodan je kao pokretač razmene materija u ćelijama, za oksidacione procese u organizmu i rad mnogih organa, ima značajnu ulogu u stvaranju zuba i kostiju, zaceljivanju rana i preloma. Poboljšava promet gvožđa kroz organizam, pospešuje stvaranje kolagena i otpornost organizma. Njegov nedostatak uzrokuje opštu slabost organizma, anemiju, skorbut i pospešuje nastajanje osteoporoze.

Vitamin D (kalciferol)

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u mastima, unosi se u organizam hranom, a nastaje pod uticajem Sunčeve svetlosti (ultraljubičastih zraka). U jetri i bubrezima se prerađuje u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Postoji 6 srodnih oblika (D1 do D6). Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 5-10 mkg. Ima ga u ribljem ulju, kvascu, haringi, sardinama i drugim morskim ribama, jajima, avokadu, buteru, kajmaku, govedini. Važan je za regulisanje količine kalcijuma i fosfora u krvi, utiče na plodnost, imuni sistem i pravilno okoštavanje. Nedostatak uzrokuje rahitis kod dece, razmekšavanje i šupljikavost kostiju kod starijih, grčenje mišića. Velike količine vitamina D su otrovne, a dnevna doza se uvek kombinuje sa vitaminom A.

Vitamin E (tokoferol)

Žućkasto ulje rastvorljivo u mastima, otporno na zagrevanje a osetljivo na oksidaciju. Poznata je grupa od 7 različitih jedinjenja ovog vitamina istog dejstva, ali različite jačine. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 10-15 mg. Ima ga u klicama žitarica, kukuruznom, suncokretovom i maslinovom ulju, orasima, lešnicima, avokadu, bademu, kikirikuju, mahunastom povrću. Važan je kao antioksidans, utiče na pravilno lučenje hormona, rad mišića i nervnog sistema, štiti od radijacije, otrovnih materija, lekova i metala. Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja i štiti srce i krvotok. Nedostatak ovog vitamina nije zabeležen.

Vitamin F (Linolna, linolinska i arahidonska kiselina)

Vitaminom F nazivaju se nezasićene masne kiseline, iako nemaju pravi vitaminski karakter. Prirodni izvori su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. On pomaže sprečavanju talozenja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose. Usled nedostatka vitamina F nastaju ekcemi i akne.

Vitamin H (biotin)

Kristalno jedinjenje teško rastvorljivo u vodi i otporno prema mnogim hemijskim reakcijama. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 30-100 mkg. Ima ga u mesu, jajima, džigerici, bananama, šampinjonima, grašku, karfiolu, spanaću, orasima, čokoladi, a sintetiše ga i crevna flora iz masnih kiselina. U vidu koenzima učestvuje u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. Nedostatak se retko javlja, a može nastati usled dugotrajne upotrebe antibiotika.

Vitamin K (filohinon)

Kristalno jedinjenje žućkaste boje, rastvorljiv u mastima, otporan na zagrevanje. Ima sedam oblika, od toga 2 prirodna koje stvaraju bakterije u crevima i 5 sintetičkih. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 60-70 mkg. Ima ga u brokolima, spanaću, kelerabi, zelenoj salati, iznutricama. Neophodan je za sintezu protrombina koji deluje na zgrušavanje krvi. Nedostatak ovog vitamina je redak slučaj i javlja se kod dugotrajnog uzimanja antibiotika koji uništavaju crevnu floru.

Vitamin P

Sačinjen je od citrina, rutena i hesperidina, kao i od flavona i flavonola. Neophodan je za pravilno delovanje i apsorbovanje vitamina C. Pojačava zidove kapilara i pomaže lečenje tumora. Prirodni izvori vitamina P su: bela ljuska i kriške agruma, kao i kajsije, kupine, trešnje i šipak. Nedostatak vitamina P izaziva krhkost kapilara.

Vitamin T

Veoma se malo zna o ovom vitaminu. On pomaže koagulaciju krvi i stvaranje krvnih pločica. Nađen je u semenkama susama i žumancetu jajeta. Značajan je pri suzbijanju nekih oblika anemije i hemofilije.

Vitamin U

O vitaminu U se još manje zna nego o vitaminu T. Nađen je u sirovom kupusu i nije poznato postojanje toksičnosti. Sa medicinske strane postoje mišljenja da ima značajnu ulogu pri lečenju čira u želucu.

Marketing

- Pravo mesto za vašz reklamu

- Neka vas vide i prepoznaju

- Neka naši posetioci budu i vaši

Dijeta

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite dvoje ime