Voćem protiv ateroskleroze

Na ćelijama krvnih sudova
Voćem protiv ateroskleroze

Tamno grožđe i jabuke, kao i njihov sok, smanjuju rizik za stvaranje opasnih naslaga na ćelijama krvnih sudova, objavili su francuski stručnjaci

Istraživači sa univerziteta u Montpelieru pozitivan učinak konzumacije voća i voćnih sokova objašnjavaju delovanjem visokog procenta antioksidansa fenola, piše stručni časopis “Molecular Nutrition and Food Research”. Sprovedena istraživanja pokazuju da fenoli znatno smanjuju rizik za stvaranje masnih naslaga u krvnim sudovima i tako dovode do smanjenja rizika za srčani i moždani udar.

Kofein i hidracija

Ranije se smatralo kako konzumiranje napitaka s kofeinom, zbog diuretskog učinka kofeina na resorpciju vode u bubrezima, dovodi do dehidracije. Ipak, novije studije pokazuju da umeren unos kofeina ne uzrokuje hroničnu dehidraciju i da nema negativan uticaj na sportske rezultate, termoregulaciju ili cirkulaciju pri višim temperaturama okoline. Zapravo, zbrajajući dnevni unos tečnosti, potrebno je uključiti i napitke koji sadrže kofein jer doprinose dnevnom unosu vode.

Napitke s kofeinom ne treba izbegavati ukoliko se konzumiraju u umerenim količinama.

Miran san, mali stomak

Premalo i previše sna može da utiče na sposobnost organizma da stvara zalihe energije, odnosno masne naslage-zaključak je studije koju je sprovela Američka medicinska akademija. Proučavajući životne navike 87.000 odraslih Amerikanaca u periodu od 2005. do 2007. godine naučnici su ustanovili da osobe koje spavaju manje od šest sati i više od devet sati imaju veliki rizik da pate od gojaznosti.

Mnogi iz ove grupe imaju problema i sa viškom kilograma: 33 odsto osoba koje spavaju manje od šest sati su ekstremno gojazne, kao i 26 odsto spavalica, odnosno onih koji spavaju više od devet sati. “Najtanja” grupa su osobe koje spavaju u proseku osam sati. Drugi faktori koji utiču na akumulaciju kilograma su pušenje, fizička neaktivnost i preterano uživanje alkohola.

Hrana za mozak

Vitamini B i C, morski plodovi, povrće i orašasti plodovi pomažu boljem učenju i pamćenju. Ko želi mentalno da ostane dugo u formi, mora da obrati pažnju na pravilnu ishranu, objašnjava bečki profesor Hademar Bankhofer. Ovaj profesor smatra da namirnice poput salate, morske ribe ili orašastih plodova pozitivno utiču na rad mozga.

“Brejnfud” je novi moderan naziv za supstance koje su potrebne mozgu. Tu spada vitamin C, koji pospešuje rad sivih ćelija, a ima ga između ostalog u citrusnim plodovima, jabukama i jagodama.

Mozgu je za promišljeno donošenje odluka potreban i vitamin B, ali i magnezijum i kalijum kojih ima u bananama.

Za brzo i koncentrisano učenje preporučuje se brokoli, koji je bogat glukozinolatima, karotinoidima sa gvožđem i kalcijumom. Osim toga, naš mozak ima potrebu za stalnim unošenjem lecitina. Tako se mozak snabdeva kolinom, iz kojeg sam mozak proizvodi acetilkolin, najvažniji neurotransmiter. Lecitin se nalazi u jajima i proizvodima od soje, ali i u mlečnim proizvodima.

Za dugotrajno pamćenje veoma su dobri lešnici, zbog vrednih masti i mikroelemenata. Morska riba, ako što su losos, skuša, tuna i haringa podstiču koncentraciju, dok karotinoidi u paprici podstiču rad mozga. Profesor Bankhofer tvrdi da je čak dovoljno da sa napola presečene paprike upijete sok.

Od povrća su dobri još i zelena salata, spanać i kupusasto povrće koje snabdevaju mozak bioaktivnom supstancom hlorofilom. Ova supstanca pomaže da udahnuti kiseonik duže ostane u moždanim ćelijama i time bude bolje korišćen za mentalne aktivnosti. Takođe, za rad mozga potrebno je i da pijete dovoljno vode, jer “ko malo tečnosti unosi, ne može da razmišlja jasno i može da postane depresivan ili agresivan”, tvrdi Bankhofer.

Facebook Komentar