U narodnom lekarstvu zubača (pirevina) može da zameni kao lek beli slez i saparilu
Ove trave ima svuda a kao lek priprema se na sledeći način:
Treba iskopati korenje pirevine, iseći ga na kratke komadiće i nasuti u lonac na četiri do pet litara vode oko tri pregršti korena od pirevine. Lonac odozgo zalepiti i kuvati na tihoj vatri sve dok ne uvri oko polovine vode. Procediti taj čaj i čuvati ga u zatvorenom sudu.
Ovo piće, ako ga pijemo 6 meseci preporodi pokvarenu krv od otrovnih čestica i veneričnih bolesti. Čaj od pirevine leči odlično i slabo mokrenje, groznice, razna zapaljenja, naročito ona koja dolaze od pomenutih bolesti. Zatim kada se koren divlje pirevine dobro skuva njegov čaj odlično leči šuljeve pa bilo otvoreni ili zatvoreni. Ovaj čaj treba piti tri puta na dan po jednu čašu sve donde dok se ne ozdravi, a to će sigurno biti,. Čaj od ovog je prilično prijatan i u njemu nema ničeg otrovnog.
Da divlja pirevina ima u sebi materijala za hranu i lek vidi se iz toga što je neki narodi jedu u oskudici druge hrane. Ispitivanjem je utvrđeno da u njoj ima gume, skroba, šećera, i neke osobite materije koja miriše na vanilu. Pirevina se kao lek upotrebljava u obliku lista stabla i korena. To jest cela. Može se lako ostaviti i za zimu osušena u denjcima. Ipak najveći deo lekovitosti nalazi se u korenu pirevine a taj koren je dosta dugačak.
Interesantno je napomenuti da je ovde reč o divljoj pirevini koje ima svuda, i sa kojom se ljudi na selu često susreću, jer ona predstavlja korov među kultivisanim biljkama. Ljudi je sa pravom iskopavaju i bacaju, pri tom i ne razmišljajući da i ona može biti lek.